Knjiga utisaka 3+| Ivanka Mirkov - Novi Sad | Januar, 2015. -  7 mjeseci kasnije

 

Uvod
 

Svoje prvo rekonektivno iskustvo sam doživela u septembru 2014. godine. Nakon  završene  tri seanse Rekonektivnog Iscjeljivanja usledile su faze promena koje sam već ranije opisala. Te vidne promene su trajale možda sve ukupno 3 nedelja. Par meseci nakon toga nisam uočavala neke promene u sebi. Život je tekao normalnim tokom. Na stresne situacije sam reagovala mnogo manje nego ranije. Ono što sam mogla primetiti, jeste da mi je duša sve više tražila promene. Želela sam sve da menjam, od mesta stanovanja, preko posla pa nadalje. Istovremeno nekako sam bila bliža istini šta želim u svom životu.  Sve to se dešavalo do momenta kada sam zaista poželela da mi Ivan uradi još jednu seansu. Moram da naglasim da ranije možda i nisam ja to istinski želela, nego sam više to uradila iz neke znatiželje. Ovoga puta, u januaru mesecu 2015 godine, nakon veoma napornog dana, pozvala sam Ivana da mi uradi seansu jer sam bila premorena. Prosto je duša tražila.  

 

Neke bitne senzacije tokom seanse nisam osetila, sem što mi je bilo čudno, uvek sam osećala hladnoću neku po telu, ali ovoga puta sam imala osećaj kao da mi telo gori od toplote. Energiju sam osetila u čitavom telu, ali kažem, bila je mnogo manjeg inteziteta.  Narednih dana, su počele da se dešavaju vidne promene u meni.  

 

Najpre sam osetila moju hipersenzitivnost u kontaktu sa ljudima. Kada bih videla čoveka tačno bih znala kako se oseća, šta mu se vrzma po glavi, koje su mu misli. Sve više sam osetila lepotu u jednostavnim stvarima - lepota sunčevih zraka, lepota kišnih kapi. Percepcija mi se proširila, drugačije sam gledala svet i okruženje oko mene. Kao da gledam neke lepe fotografije koje samo prolaze pokraj mene i ja uživam u njima. Negativno mi je počelo jako smetati, bilo da je to nečija negativna reč, usmena ili pisana. Prosto sam ih osećala kao strele da se zabadaju u moje srce i dušu. Više sam obraćala pažnju na lepo. Duša i pogled su tražili samo ono lepo oko mene i u interakciji sa ljudima. Počela sam da uočavam koliko su ljudi nezadovoljni svojim životom i sobom. Samo sam mislila o tome kako mnogi ne žele u biti da se menjaju, a život je mnogo lepši iz ove perspektive u kojoj sam ja sada.  Jedan od bitnih momenata je svakako i to da od tada mi nije ni jedna ružna misao prošla kroz glavu. Stalno su mi bile neke vesele slike u glavi. Na primer, kako se smejem, kako plešem na livadi, kako bosa trčim sasvim slobodna na nekoj peskovitoj plaži dok uživam u sunčevim zracima i zvuku talasa mora. Te slike su toliko jake bile, sa toliko doživljaja da prosto nisu dopuštale ružnim osećajima da preovladavaju. U tim momentima su mi se dešavale baš neke stresne životne situacije, ali sam ih odlično podnosila jer sam bila prepuna optimizma i sreće. Konačno sam osetila šta znači biti srećan bez nekog posebnog povoda. Postala sam srećna i zadovoljna sobom, ali i samopouzdanje mi je bilo mnogo jače. Ranije sam imala faze melanholije, tužne misli, nisam videla sebe u nekoj lepoj budućnosti, manjak samopouzdanja… sada je to skroz drugačije. Potpuno sam se posvetila sebi i svom unutrašnjem biću. U svakom momentu negujem svoju dušu.  Zatim su mi se počele pojavljivati slike, da li u toku razgovora sa nekom osobom ili kada se potpuno osamim. Intuicija mi se povećala. Interesantne su slike koje su mi se pojavljivale a da o nekim stvarima nisam ni razmišljala, jednostavno su mi dolazile u fazi osame, koje su se ispostavile tačne. Duša mi je sve više počela tražiti meditaciju jer se tokom meditacije susrećem sa energijom koja je predivna i jer se tada družim sa mojom dušom.

 

Moj samorazvoj trenutno ide nekom munjevitom brzinom. Ono što sada u poslednjih par dana primećujem jeste da mi konstantno dolaze osobe sa nekim problemima da mi se žale, da traže pomoć. To su neke teške životne priče i situacije. Dnevno mi se javi po minimum pet osoba. S obzirom da mi je percepcija i osećaj povećan, strašno osetim sve njihove duboke emocije dok mi pričaju i strašno se saosećam sa njima, uz to mi se stvaraju slike. Iz kog razloga mi se ovo dešava ne znam, ali verujem da bih naučila kako da sačuvam i pored ovakvih negativnih interakcija, svoju energiju. Ako to uspem, verujem da ću biti duševno mnogo jača. 

Rekonekcija je za one koji su spremni za promene. Takođe, jako je bitno odabrati adekvatnog praktičara na tom putu samorazvoja, zbog energije koja se prenosi. Ivan je svakako pravi odabir zbog čistote duše i pozitivnosti koju nosi u sebi. Rekonekcija utiče kako na fizički tako i na duhovni boljitak. Meni lično je donela mnogo promena. Svakome ko želi da se suoči sa svojim bilo kakvim problemima, svakako bih preporučila Rekonekciju.