Kristina, 37 god. - Novi Sad | Januar, 2016.

 

~ Prva seansa

 

Počelo je pritiskom na glavi. Osećam kao da mi je otvorena krunska čakra, pritisak. Zatim su krenule misli za koje sam mislila da će proći ali iste su samo navirale. Zatim se pojavila prva vizija. Plavi kišobran koji leti. Nakon toga sam čula glas. Neko je dozivao moje ime i reč „samoubistvo“. Bila sam svesna da isplivava moja podsvest i pomislila sam kako je samo glupo da pomislim na takve stvari u životu. Onda je unutarnji glas govorio: „samo pozitivno, glupo je i bespotrebno misliti negativno“. Opet glas, pitanje. „Šta te je činilo srećnom u životu?“ Tada sam pomislila: „vesela porodica na okupu, porodična ljubav, muzika, pevanje...“ U jednom momentu sam videla sebe kao u nekom filmu, koliko sam bila zatvorena i koliko nisam umela pokazati svoje emocije. Shvatila da je to bio ogroman problem u mojim vezama. Zatim sam imala neverovatan osećaj da sam u kolima i kao u nekoj video igri vozila sam automobil u mraku po krivudavim planinskim putevima. Odjednom sam kolima poletila među zvezde u nebo, i tada su kola išla u pravcu velike svetlosti koja se nalazila ispred mene.

 

Tog dana se desilo nešto sto mi je bilo prosto neverovatno i nisam umela sebi da objasnim šta mi se dešava. Naime, dok sam sedela u sobi i nešto na kompjuteru radila u par navrata sam osetila miris parfema koji sam obožavala. Parfem koji sam planirala da kupim nedavno. Sutradan sam odmah otišla i kupila taj parfem. Posle toga, javila mi se želja da kupujem sebi haljine i neke lepe sofisticirane ženske stvari, kao da sam želela da istaknem svoju ženstvenost.

 

~ Druga seansa

 

U toku druge seanse mi je bilo jako lepo, mogla sam ponovo normalno disati, a čak mislim da su i svi strahovi nestali. Pratio me je neki prelepi osećaj mira. Nedugo kasnije, utonula sam u san i probudila se jako odmorna, kao ponovo rođena. Kao ono „E sad idemo od samog početka“. Osećala sam se odlično. Nekako mi je sve bistrije bilo, sve se posložilo. Tako mi je delovalo. Osećala sam se oslobođeno. Posle seanse, osetila sam ogroman priliv pozitivne energije. Ruke su mi bile utrnute, kompletno telo je treperilo, nisam mogla da se umirim, ali bila sam prepuna pozitivne energije. Smejala sam se, a treperenje u telu je bilo tako jako da se nisam mogla vazduha nadisati. Telefornirala sam, pričala sam kao navijena, smejala se i šalila. Posle te seanse došla sam do realizacije da je u životu sve izvodljivo.